AH PORKASTR

GOLA VODA

noć je
žurim u
školu

gola sam
voda

svici-utopijice
svuda

mesečev prah
sa grana

(noć je veliki
praznik

kad se i travki
kaže: ave crux)

priredba
počinje
žurim

LA CHANÇON DÉGOUTÉE

1.

pomiluj me
šapće glečer
u dnevnoj sobi

ali ništa od toga:
trbušastom heruvimu sa aznavurovim licem
trbušastom heruvimu sa aznavurovim licem
u prisustvu ogledalceta
kanda neprijatno je

2.

tražiti sebe u svemu
sem u sebi jer već je kasno
ako sve bude tamo

pažljivo s mislima
dok u osnovu upisuju se krst po krst
dok u osnovu upisuju se krst po krst
valja napipati zrno grožđa
zatvorenih očiju

3.

pre mirisa
pre ukusa
pre svega

čekati u tišini strpljivo
poput plastičnih vašiju
u lutkinoj kosi

i ništa više od toga
i ništa više od toga

RED MORA DA SE ZNA

i u londonu vlada
neki zakon
(pekari-palikuće
davna su prošlost)

bogme moraće i ovde

takva i tolika
lepota kažnjiva je
te stoga – šumu na sud

ako treba
drveće vezati
terati ga da prizna
pravo u krošnju
gledati ga
da zadrhti
da mu se kora
oznoji

pozvati
gliste pečurke
proplanak detlića
paprat zečiji i
drugi nakot

za svedoke

ali da ne plaču!
da ne sramote
sud

(teci mirno temzo
red mora
da se zna)

AH PORKASTR

obalom bukti
a mi uskom
stazom posred mora –
odlazimo

gledaju nas

zavide nam

(tiha psovka: ah porkastr!)

odlazimo

okrutni smo