Zar ja nisam žena?

Ovaj čovek kaže
da ženi treba pomoći kada ulazi u kočiju
i preneti je preko bare,
i da žena uvek treba da ima najbolje mesto.
Niko mi nikad nije pomogao da uđem u kočiju,
ili da pređem preko bare,
niti sam igde imala najbolje mesto...
Pa, zar ja nisam žena?
Pogledajte me!
Pogledajte moje ruke!
Kopala sam i sadila
i skupljala u ambare
i nijedan mušakarac mi ravan nije bio...
Pa, zar ja nisam žena?
Mogu da radim
i da jedem koliko i bilo koji muškarac -
i da istrpim bičevanje -
Pa, zar ja nisam žena?
Rodila sam trinaestoro dece i gledala kako ih
gotovo sve prodaju u ropstvo.
I kad sam ispustila majčinski krik,
samo me je Isus čuo...
Pa, zar ja nisam žena?
Ovaj mali čovek u crnom kaže
da žena ne može da
ima ista prava kao muškarac
jer Isus nije bio žena.
A kako je vaš Isus nastao?
Od Boga i od žene!
Muškarac nije imao ništa s tim!
Ako je prva žena koju je Bog stvorio
imala snagu da ceo svet okrene naglavačke,
onda će sve žene zajedno imati snagu da ga vrate na pravo mesto.

Vilijam Haris je rođen 12. marta 1942. g. u Ohaju. Završio je osnovne i magistarske studije kreativnog pisanja na Stanford univerzitetu. Doktorirao je na istom univerzitetu na odeljenju Engleske književnosti gde danas radi kao profesor.

Samanta je moja crna mačka

Samanta je moja
crna mačka.
Crna sa žutim očima.
Velikim, ravnim nosom.
Grubih crta.
Došla mi je sa ulice.
(Ulični crnja
bez dlaka u ušima.)
Opasna je.
Bila je i majka.
Ima tvrde, ružičaste bradavice.
(Da, ružičaste. Ima čak
i belu tačku na vratu.
Nije čistokrvna. Ali,
meni to ne smeta. Nisam ja rasista.)
Ima tužno, visoko podignuto dupe.
Koje se njiše.
Kad je čovek pogleda, i nije baš nešto,
ali je privržena
baš kao i svaka cura
koja je imala težak život.
"Propalice", veterinar je,
previše objektivno, rekao
"uvek najbolje vole."

Samanta voli da se trlja i,
dok mi sedi u krilu,
prede svojim kratkim prrrr.

Damo, ovaj čovek
će te paziti
bolje od drugih.
(Kažeš da si čula to već ranije.)
Tešićemo jedno drugo
svake večeri
dok budemo gledali napolje,
u hladnu i crnu ulicu.

Zimska pesma

Kad bih ja bio
zima
i kad bi
ljudi pričali o meni
na način kako pričaju
o zimi,
lepo bih se spakovao
i otišao iz grada.

Ray Durem
(1914.-1963.)

Rođen je u Sijetlu, državi Vašington. Sa četrnaest godina odlazi u mornaricu. Učestvuje u Španskom građanskom ratu. Ostatak života provodi u Meksiku. Pesme su mu zastupljene u antologijama, kako u Americi, tako i u Evropi.

Rehabilitacija jednog veterana

Doktore, doktore, leži mi dobro
al' brine me mnogo
ta noga koju ste mi dali.

Doktore, doktore, čujte me kad vas molim,
dajte mi crnu veštačku nogu.

Idem kući u Džordžiju
i zbog ove noge će tamo mnogi da frču.

Doktore, doktore, čujte me kad vas molim,
ja želim crnu veštačku nogu.


Konačna jednakost

Znaš Džo, čudno je to,
Veći deo života si u brigama zbog mene,
Plašiš se da ću ti uzeti posao,
Da ćeš služiti u vojsci zajedno sa mnom,
Ili da ću ti voleti sestru,
Ili, još gore, da će ona voleti mene.

Ne želiš da jedeš sa mnom,
Plašiš se da ću doći da živim pored tebe -
Ali zbog ove atomske bombe Džo,
Izgleda da ćemo umreti zajedno.

A to nije nimalo pravedno, zar ne Džo?

Naomi Long Madgett
(1932.- )

Detinjstvo je provela u Nju Džerziju. Sa porodicom se seli u Virdžiniju gde završava univerzitet. Zatim se seli u Detroit. Radi kao nastavnik u državnoj školi, a zatim predaje na univerzitetu u Mičigenu kreativno pisanje.

Njena priča

Kao prvo, dali su mi pogrešno ime.
Nazvali su me Grejs i očekivali su da ću
biti svetla i graciozna i laka kao kakva plesačica.
Ali geni su čudo,
Ispala sam velika, crna i jaka.

Drugo, sledila sam pogrešne snove.
Htela sam da obučena kao Julija
Glumim pred publikom Brodveja.
Naučila sam o Šekspiru više nego
Što je on sam znao o sebi.
Naravno, sve je to bilo nemoguće.
"Talenat, da" rekli bi mi,
"Ali glumica mora da odgovara ulozi."
I tako sam završila kao konobarica
Obilazeći stolove u Harlemu
I slušajući grube muškarace
Kako mi dovikuju:
"Ej, mala, otkaži taj hamburger
i popni se u 102."

Treće, odabrala sam loše rešenje.
Od onog što sam progutala samo mi je bilo muka
Pa je neko pozvao doktora.
Sledeći put ću pokušati sa pištoljem.

Grace (engl. milost, lepota, dobrota...)

Helene Johnson
(1906.-1995.)

Rođena je u Bostonu, ali je veći deo života provela u Harlemu.

U boci

Gore, na trećem spratu
Biblioteke u 135. ulici
U Harlemu, videla sam malu
Bocu napunjenu peskom, braon peskom,
Istim onakvim od kakvog deca na plaži
Prave kolače.
Ali na nalepnici je pisalo:
"Ovaj pesak je iz Sahare."
Zamisli! Sahara!
Neki čova je bio čak u Africi
da uzme malo peska.

A juče na 7. aveniji
Videla sam jednog crnog obučenog da umreš,
U žutim rukavicama i u kaputu sa lastinim repom,
I uvrtao je štapom. I svi su mu se
Smejali. I ja isto.
U početku, dok mu nisam videla lice
Kad je prestao da čuje zvuke džeza.
Čoveče! Trebali ste videti lice
Tog crnog!
Prosto je sinulo. Čoveče, ala je bio srećan!
I počeo je da igra. Ne čarlston
ili nešto tako.
Ne, ne. Plesao je dostojanstveno
I sporo. Ne, ne sporo.
Dostojanstveno i ponosno!
Nikako sporo sa svim onim pokretima
koje je izvodio. Umrli biste da ste ga videli.

Masa je vikala, ali on ih nije čuo,
Nastavio je da igra i uvrće onaj štap
I povikao bi glasno s vremena na vreme.

Znam da su svi mislili da je ćaknut.
Ali, ja sam bila tamo, ja sam mu videla lice.
I nekako, mogla sam da ga vidim kako pleše u džungli,
U pravoj, pravcatoj džungli. I tu on ne bi imao na sebi
Smešnu odeću - te žute cipele i žute rukavice
I kaput sa lastinim repom. Ne bi na sebi imao ništa.
I ne bi nosio štap,
Nosio bi koplje sa finom oštricom
Kao bajoneti koje smo imali "mi ovde"
I kraj koplja bi bio
Umočen u nekakav otrov.
I on bi plesao, crn i nag,
i sijao bi se.
I imao bi minđuše u ušima i u nosu
I ogrlice i narukvice od slonovih zuba
Čoveče, kladim se da bi tamo bio lep.
Niko mu se ne bi smejao.
Čuj, onaj čovek što je uzeo pesak iz Sahare
I stavio ga u malu bocu, pa na policu biblioteke,
To isto su uradili i ovom crnji, zar ne? Zatvorili ga u bocu.
Lažne sjajne cipele, lažni sjajni kaput,
lažni sjajni štap, sve lažno -
- Sve staklo.
Ali unutra -
Čoveče, taj jadnik sija!

Nikki Giovani

Rođena je u Tenesiju, 7. juna 1943.g. Iako je odrastala u Ohaju, svako leto je provodila sa sestrom u Tenesiju. Završila je studije istorije. Od 1987.g. radi kao profesor na univerzitetu u Virdžiniji.

Niki-Roza

Uspomene iz detinjstva su uvek loše
ako si Crnac
uvek se setiš kako si živeo u lošem kraju,
u kući bez kupatila
i ako postaneš poznat
nikad ne pričaju o tome
kako si bio srećan jer
si imao majku samo za sebe i
kako je bilo dobro kad si
se kupao u onim limenim burićima
u kojima ljudi u Čikagu prave roštilj
i nekako kad god pričaš o kući
nikad se ne dođe do toga
koliko si razumeo sve u
svojoj prodici
i čak iako se sećaš
tvoji biografi nikad ne razumeju
bol tvog oca kad prodaje svoju radnju
i još jedan san biva razoren
i da, iako si siromašan, siromaštovo te ne brine,
i iako se svađaju puno pijanstvo tog oca
nema udela u tome
već ti je jedino važno da svi budete zajedno
i ti i tvoja sestra ste srećni za rođendane i božiće
i nadam se nikad nijedna bela osoba neće imati razloga
da piše o meni
jer oni nikad neće razumeti
da je ljubav bogatstvo Crnaca
oni će verovatno pričati o mom teškom detinjstvu ne razumevajući
da sam za svo to vreme ja bila srećna.

Pravo značenje dijaloga Crnac vs. Crnčuga

Crnčugo
Možeš li da ubiješ
Možeš li da ubiješ
Može li crnčuga da ubije
Može li crnčuga da ubije belca
Može li crnčuga da ubije čoveka
Možeš li da ubiješ crnčugo
A? Crnčugo, možeš li da
ubiješ
Znaš li kako da raskrvariš nekog
Možeš li da otruješ
Možeš li da izbodeš
Možeš li da ubiješ, a? crnčugo
Možeš li da ubiješ
Možeš li da pregaziš protestanta svojim
Eldorado kadilakom iz '68.
(ionako su dobri samo za to)
Možeš li da ubiješ
Možeš li da pišaš po plavoj glavi
Možeš li da je odsečeš
Možeš li da ubiješ
Crnčuga može da umre
Ne treba da dokazujemo da možemo da umremo
Treba da dokažemo da možemo da ubijemo
Slali su nas da ubijamo u
Japanu i Africi
Patrolirali smo po Evropi
Možeš li da ubiješ
Možeš li da ubiješ belca
Možeš li da ubiješ crnčugu
u sebi
Možeš li da nateraš svoj mozak crnčuge
da crkne
Možeš li da ubiješ svoj mozak crnčuge
I da oslobodiš svoje crne ruke da
dave
Možeš li da ubiješ
Može li crnja da ubije
Možeš li dobro da nišaniš
Možeš li da im prospeš mozak po ulici
Možeš li da ih ubiješ
Možeš li da ih namamiš u svoj krevet i da ih ubiješ
Ubijali smo u Vijetnamu
Ubijali smo za UN i NATO i SEATO i SAD
I za sva ostala slova abecede sem za ova:
C R N C I
Možemo li da ubijemo BELO za CRNO
Nauči kako da ubiješ crnčugu
Nauči da budeš Crni čovek.

Rođena je u Bostonu u mešovitom braku. Članovi njene porodice su pripadali i robovima i robovlasnicima. Radila je kao nastavnik književnosti u Vašingtonu.. Kasnije se preselila u Njujork.

Tenebris

Danju, to je obično drvo,
Noću, njegova senka
Liči na ruku, ogromnu i crnu,
Sa prstima dugim i crnim.

Po cele noći kada duva vetar,
Ta crna ruka kucka i kucka
Po ciglama
Kuće belog čoveka.
Po ciglama malim i boje krvi.
Da li je to zaista crna ruka
Ili je samo senka?

Leslie Morgan Collins
(1914.-?)

Rođen je u Luizijani. Doktorirao je na Frisk univerzitetu u Nešvilu u državi Tenesi, gde je ostao da radi kao profesor na odeljenju Engleske književnosti.

Kreolka

Kada plešeš,
Da li misliš na Španiju-
Purpurne suknje i klepet kastanjeta,
Mala Kreolko?

Kada se smeješ,
Da li misliš na Francusku -
Zaltno vino i vesele minuete,
Mala Kreolko?

Kada pevaš,
Da li misliš na mladu Ameriku -
Sive puške i borbene bajonete,
Mala Kreolko?

Kada plačeš,
Da li misliš na Afriku-
Plave noći i prigodne pesme,
Mala Kreolko?

Langston Hughes
(1902.-1967.)

Rođen je u Džoplinu u državi Mizuri. Dobitnik je niza nagrada za poeziju, između ostalih i nagrade Gugenhajm kao i nagrade koju dodeljuje Američka akademija umetnosti.

Vrteška

Gospodine, gde je odeljak
Džim Vrane na ovoj vrtešci,
Hteo bih da se provozam?
Na jugu, odakle ja dolazim,
Beli i crni ne mogu da sede zajedno.
Dole na jugu, u vozu,
Postoji odeljak Džim Vrane.
A u autobusima, mi sedimo pozadi -
Ali na vrtešci nema pozadi!
Gde je konjić na ovoj vrtešci
za dete koje je crno?

Džim Vrane – Jim Crow (eng.) pogrdan naziv za osobu afro-američkog porekla. Prvi put upotrebljen u minstrel pesmi iz XIX veka (prim. prev.)

Mislio sam da želim Tandžir

Sada znam
Da je Noterdam u Parizu,
I Sena je sada za mene
Više od krivudave linije na mapi
I imena iz priča putnika.

Sada znam
Da postoji Kristalna Palata i u Antverpu
Gde stotine žena prodaje svoja naga tela,
I da noćne dame
Čekaju mornare na dokovima Đenove.

Sada znam
Da se veliki zlatni mesec
Zaista uzdiže iznad šumaraka palmi
U Africi
I da se zvuci tam-tama čuju
Na seoskim trgovima ispod stabala manga.

Sada znam
Da je Venecija puna crkvenih kupola
I mreža kanala,
A da je Tandžir belina ispod sunca.

Mislio sam
Da želim Tandžir,
Ili gargojle Noterdama,
Ili Kristalnu Palatu u Antverpu,
Ili zlatni mesec u Africi,
Ili crkvene kupole i mrežu kanala.

Sreća se nigde ne da pronaći,
Jedna stara budala je rekla,
Ako je čovek ne nosi u sebi.

Sigurno je da je
Noterdam u Parizu,
Ali mislio sam da je Tandžir ono što želim.

Harlem

Šta se desi sa snom koji se ne ostvari?

Da li se osuši,
Kao zrno grožđa na suncu?
Ili se zagnoji kao rana -
I onda gnoj iscuri?
Da li smrdi kao trulo meso?
Ili se stvrdne
Kao slatkiš sa šećernim sirupom?

Možda se samo savije i nisko spusti,
kao pod teškim tovarom.

Ili eksplodira?

Effie Lee Newsome
(1885.-1979.)

Rođena je u Filadelfiji. Najviše je pisala poeziju i priče za decu.

Jutarnje Svetlo
Skupljač rose

U Africi, male, crne dečake, tzv. ljudske metle, prve su slali u džungle ispred evropskih istraživača, da ugaze travu i utabaju staze, neretko nailazeći na hijene i lepoarde. Zvali su ih skupljači rose.

Brat svitaca -

Isto kao što svici osvetljavaju put noću,
On osvetljava put ujutru -
Kupajući se u rosi dok grabi napred
Kroz opasnosti i tajne
Još neprobuđene tropske zore.
Gledajte tog malog crnog dečaka,
Nagog crnog dečaka,
Kako svojim malim telom čisti
Teške i bremenite suze noći,
Praveći stazu prema jutarnjem svetlu
Za tropskog putnika.

Rođena je u Misisipiju. Deo života je provela u Čikagu gde je radila kao nastavnik.

Još jedan dan

Evo, samo što sam prosula šerpu
vrele vode
po ruci.
I pustila sam
hladnu vodu preko opekotine.
I sad slušam na radiju
o kardio-vaskularnim oboljenjima,
visokom krvnom pritisku
i moždanim udarima.
Ruka me peče.
Verovatno će sutra
biti sva u plihovima.
A sad ide prilog
o životnom osiguranju -
platiš da dođeš na ovaj svet
i platiš da sa njega odeš.
Pokušala sam da uđem u vece.
Bio je zaključan a na vratima je pisalo:
Pet para će otvoriti vrata.

Poklon

Božićno je jutro.
Ustala sam pre svih i
pretrčala
bosa preko drvenog
poda i ušla u prednju
sobu. I videla baku
kako ušiva
novo dugme na moju staru
krpenu lutku.

Paul Laurence Dunbar
(1872.-1906.)

Rođen je u Ohaju. Roditelji su mu bili robovi koji su se oslobodili bekstvom. Radio je kao liftboj. Nakon objavljivanja knjige njegove poezije 1896.g., koja mu je donela veliki ugled i popularnost, mogao je da se posveti isključivo pisanju. Sem pozije, pisao je i prozu.

Zora

Anđeo, obučen u besprekorno belo
Sagnuo se i poljubio uspavanu noć.
Noć se probudila i zarumenela
A ljudi su njenu rumen nazvali zora.

Fenton Johnson
(1888.-1958.)

Rođen je u Čikagu.

Vladari

Kažu da bi mnogi kraljevi
u izmučenoj Evropi prodali
svoju krunu za jedan dan sreće.
A ja sam sreo jednog
koji je držao čvrsto u rukama
krunu sreće.
U Lombardi ulici, u Filadelfiji, dok se
noć spuštala na zemlju,
ugledao sam radnika crnjeg od
noći bez meseca.
Sedeo je na tronu od
četiri džaka, mašući rukom kao
imperator dok su dva dečaka
svirala na gitarama neke vesela
regtajm melodije.
Neka je blagosloven vladar
koji vlada u Lombardi ulici
u Filadelfiji.

Skerletna žena

Nekada sam bila poštena kao
Devica Marija ili sveštenikova žena.
Moj otac je radio za gospodina Pulmana
i za napojnice belih ljudi, ali
umro je dva dana nakon što mu je
osiguranje isteklo.
Zato sam morala da počnem da radim.
Sve što sam imala bilo je
moje obrazovanje bele devojke
i lice koje se sviđalo muškarcima
obe rase.
I stiglo me gladovanje.
Pa kad je Velika Lizi, koja je
držala kuću za bele mušakrce,
došla kod mene sa pričama
o bogatstvu koje mogu steći
ako prodam svoju vrlinu,
okrenula sam se grehu.
Sad mogu da popijem više
džina od bilo kojeg muškaraca
u okolini.
Džin je bolji od sve vode Lete.

The Pullman Palace Car Company; kompanija osnovana 1862.g, prvi proizvođač luksuznih vozova sa spavaćim kolima u SAD. Posle građanskog rata zapošljavali su kao nosače i poslugu u vozovima isključivo Afro-Amerikance pošto oni nisu bili sindikalno organizovani. (prim. prev.)

Frank Horne
(1899.-1974.)

Rođen je u Njujorku. Stidirao je na univerzitetima Ilinois i Kolumbija, a doktorirao je na univerzitetu Južne Kalifornije.

Zdravica

Nazdravljam svemu što
Vidim u tvojim očima,
Tvojim usnama,
Plamenim modrim linijama...
Tvome srcu,
Neka uvek bude puno
Želje za ljubavi...

Nazdravljam tvom telu,
Gipkom visokom drvetu
Koje se njiše
Na prolećnjem jutarnjem vetru...
Tvojoj duši,
Koja se još uvek nije
Rodila...

Južnjačka palata

Topole i dalje tamo stoje, nepomične i večne kao smrt,
A duhovi mrtvih muškaraca
Šetaju sa svojim damama.
Sve dvoje po dvoje idu,
I staju na mermerne stepenice.

Čuju se zvuci muzike
Kroz otvorena vrata
A u poljima pamuka se čuje
Jedan drugačiji zveketavi zvuk:
To se lanci okovanih vuku po zemlji.

Zveket metala vraća prošlost.
Ruka je na kapiji,
Osušeni list podrhatava na zidu.
Duhovi šetaju,
I ruže lome,
A tople i dalje stoje
Nepomične i večne kao smrt.

Countee Cullen
(1903.-1946.)

Rođen je u Njujorku. Magistrirao na Harvardu. Veći deo života je radio kao nastavnik u državnim školama u Njujorku. Dobitnik je nagrade Gugenhajm.

Za jednu ženu koju znam

Ona misli da čak i na nebu
Njena klasa spava i hrče do kasno,
Dok jadni, crni heruvimi ustaju u sedam
Kako bi obavili prvo nebesko pevanje.

Incident

Jednom sam se vozio po Baltimoru,
Srca i duše punih radosti
I video sam jednog iz Baltimora
Kako gleda pravo u mene.

Imao sam osam godina i bio sam baš mali,
Ni on nije bio ništa stariji, a ni veći.
I tako, osmehnuo sam mu se, na šta se on
Isplazio i nazvao me: "Crnja."

Video sam ceo Baltimor,
Jer bio sam tamo od maja do decembra;
Ali od svih stvari što sam video
Jedino se sećam toga.

Margaret Walker
(1915.-1998.)

Rođena je u Alabami. Radila je kao profesor književnosti na univerzitetu zapadne Virdžinije.

Harijeta Tabman

Crno je lice Harijetino,
Još crnja je njena sudbina
Tamo u dubinama južnjačke divljine
I mračnim ponorima mržnje.

Strašan je pogled Harijetin,
Strašan, mračan i divlji;
Ogorčeno je, prazno i bez nade
To okovano dete.

Stoj u poljima Herijeta,
Stoj tamo bez pokreta,
Stoj mirno pred nadzornikom
Dovoljno ludim da te ubije.

Ovo je ropstvo, Harijeta,
Savij se pod udracima biča;
Ovo je Merilend, Harijeta,
Klanjaj se nisko pred belim đubretom.

Ti si poljska radnica, Harijeta,
Radiš u polju kukuruza,
Ti si kopač motikom
I dete rođeno u ropstvu.

Tek ti je šesnaest, Harijeta,
Nikad nisi imala pratioca;
Majka ti je davno umrla,
A oca nikad nisi upoznala.

Ovo gvožđe nije dovoljno jako
Da te ubije,
Ovo gvožđe te neće povrediti,
Već samo treba da vas, robove, nauči pameti.

Ja sam nadzornik,
Gospodar meni veruje,
Znam da će mi pomoći
Da ne odem u zatvor.

Ustaj, krvava Harijeta,
Ustaj, nisam te udario jako.
Ustaj, krvava Harijeta,
I namaži glavu sa mašću.

Ustaj, crna Harijeta
Ustaj i poveži glavu.
Zapamti, ovo je Merilend
Gde te mogu tući do smrti.

Koliko je daleko put za Kanadu?
Koliko daleko treba da idem?
Koliko je daleko put koji vodi iz Merilenda
Daleko od ove mržnje za koju jedino znam.

Izbola sam tog nadzornika;
Uzela sam njegov zarđali nož;
Ubila sam tog nadzornika;
Uzela sam njegov rđavi život.

Tri duge godine sam čekala,
Tri godine sam krila svoju mržnju,
Tri godine pre nego što ću ga ubiti,
Morala sam da čekam.

Onda sam otresla sa sebe prašinu Merilenda,
Dobro očistila svoja umorna stopala,
I na putu sam za Kanadu
I zlatom popločane ulice Slobode.

Treba da stignem u Kanadu,
Pre sledeće nedelje;
Stižem preko močavara i planina
I mnogih pregaženih potoka i bara.

Recite mojoj braći tamo
Da je Harijeta slobodna;
Da, recite mojoj braći tamo
Da više nikad neću biti prodata.

***

Siđi sa planina Harijeta,
Spusti se u dolinu noću,
Siđi među svoju braću
I budi njihovo svetlo.

Pevaj im Duboka, tamna reko Jordan
Zar ne želite da je pređete danas?
Pevaj im Duboka, široka reko Jordan,
Zar ne želite da idete putem slobode?

Krišom sam se noću spustila,
I stigla po danu,
Krišom sam se vratila u moj Merilend
Da izvedem robove na slobodu.

Srela sam svog starog gospodara
Dok se spuštao niz put,
I prođe pored mene
Moj stari gospodar.

Prošla sam pored svog gospodara
I prekrila sam glavu;
Moj gospodar me nije prepoznao
Sigurno je čuo da sam mrtva.

Pitam se da li se setio
Svog mrtvog nadzornika;
I da li se zapitao
Odakle mu je poznato moje lice?

Bolje beži, hrabra Harijeta,
Glava ti je ucenjena;
Bolje beži, gospođice Harijeta,
Žele te živu il' mrtvu.

Bio sam dole u dolini
Lutao oko destilerije,
Potera je za tobom,
Eno ih jašu preko brda.

Imaju njuh pasa goniča,
Imaju i puške spremne;
Bolje beži, hrabra Harijeta,
Jer beli čovek te traži.

Nagrada je deset hiljada dolara
Za tvoju kao ugalj crnu glavu;
Daće deset hiljada dolara;
Ljuti su jer si pobegla.

Tražiće tebe dugo, dugo,
O, Gospode, tražiće te
Do samog Sudnjeg dana.

***

Ljudi, ja sam Harijeta Tabman,
Harijeta, robinja,
Harijeta, slobodna žena,
Slobodna sam u svome grobu.

Pođite za Harijetom, deco,
Pođite deco, pođite,
Ujka Sem je dovoljno bogat
Da vam udeli po farmu svakom.

Ubila sam nadzornika,
Zavarala gospodara,
I odvela sa sobom
Još stotinu u Kanadu.

Pođite u Harpers Feri,
Pođite hrabrom Džon Braunu ,
Pođite za Harijetom, deco,
Pođite vas još deset miliona.

Upoznala sam velikog Džon Brauna,
Freda Daglasa isto,
Abolicioniste zaklete
Pod plavetnilom zastave Unije.

Čula sam trube
Koje su poslale zemlju u rat;
Oplakla sam gospodina Linkolna
I videla njegovu pogrebnu kolonu.

Pođite za Harijetom, deco,
Pođite u Kanadu.
Spustite se na reku, deco,
I pratite zvezdu Severnjaču.

Ljudi, ja sam Harijeta Tabman,
Harijeta, robinja,
Harijeta, slobodna žena,Slobodna izvan svog groba.

Pođite u slobodu, deco,
Pođite vas još deset miliona
Pođite sa Harijetom, deco,
Pođite vas još deset miliona

 

Reka Jordan (River Jordan), gospel pesma. Reka Jordan se često pojavljuje kao simbol slobode u gospel pesmama, jer, tokom svog puta iz ropstva u Egiptu, Jevreji su morali da pređu Jordan i taj prelazak preko njega se uzima kao poslednji korak koji mora da se preduzme kako bi se ostvarila sloboda. (prim. prev.)

Harpers Feri (Harper's Ferry), grad u Zapadnoj Virdžiniji. Postao je poznat po napadu Džon Brauna na oružarnicu u njemu 1859. (prim. prev.)

Džon Braun (John Brown, 1800.-1859.), prvi abolicionista, belac, koji se zalagao za ukidanje ropstva oružanim putem. (prim. prev.)

Fred Daglas (Frederick Douglass, 1817.-1895.), abolicionista, savetnik Abrhama Linkolna, borac za prava žena. Rođen je kao rob, oslobodio se bekstvom. (prim. prev.)

Rođen je u Čikagu. Završio je osnovne i postdiplomske studije na univerzitertu Harvard.

(Besi Smit, Bessie Smith, za koju su ovi stihovi, najveća bluz pevačica ikada, poginula je u saobraćajnoj nesreći dok je bila na turneji na jugu Amerike 1937. Novine su saopštile da je iskrvarila do smrti pošto je jedina bolnica u okolini odbila da joj pruži pomoć jer je bila "obojena".)

Bluz za Besi

Čujte ljudi (uh-uh)
šta su uradili u tom južnjačkom gradu.
Čujte ljudi
šta su uradili u tom južnjačkom gradu.
Pustili su sirotu Besi da umre
(O bože) da sva krv iz nje isteče.

Besi je napustila Čikago
u svom ganc-novom kadilaku;
nije nosila kofer sa sobom,
a na sebi je imala crninu (uh-uh).

Besi, Besi,
nosila je crninu.
Otišla je dole u Diksi (O Bože)
a oni su poslali njeno telo nazad.

Bože, zar nije strašno
što je ta kiša počela da lije?
Zar nije strašno
što je ta kiša počela da lije?
I smrt je zaskočila jadnu Besi
dole u Džim Vrana gradu.

Grmelo je strašno,
a munje su lomile nebo.
O Bože, grmelo je strašno,
a munje su lomile nebo.
A Besi je stenjala:
"Gospode, neću da umrem."

Besi je vikala: "Gospode, pomozi mi!"
ali On je nije čuo.
Besi je vikala: "Neka mi neko pomogne!"
ali oni je nisu čulii.
Prijatelju, kada te sreća napusti u Diksiju,
ne vredi ti da se moliš niti da moliš.

I odneli su sirotu Besi pogrebniku
stara smrt i Džim Vrana grad (O Bože)
zajedno su uradili posao.

Besi, Besi,
neće više nikad pevati bluz
jer su je pustili da umre u krvi (O Bože)
dok je putovala od grada do grada.

Besi je napustila Čikago
u svom ganc-novom kadilaku osmici,
Da, Besi je napustila Čikago
u sjajnom, velikom kadilaku osmici.
A oni su poslali nazad jadnu Besi (O Bože)
ponoćnim teretnim vozom.

Čujte ljudi
šta su uradili u tom južnjačku gradu.
Čujte ljudi
šta su uradili u tom junjačkom gradu.
Pustili su sirotu Besi da umre
(O Bože) da sva krv iz nje isteče.

Jim Crow (eng.) pogrdan naziv za osobu afro-američkog porekla. Prvi put upotrebljen u minstrel pesmi iz XIX veka. Otud termini kao što je Džim Vrana grad (Jim Crow town), Zakon Džim Vrane (Jim Crow Law) etc. (prim. prev.)

Tuše

Dragi, kada sedimo u toj tihoj sobi
Mazeći se kao i svi ljubavnici,
Smejući se i lagano dodirujući u mraku-

Kakva se to promena desi u tebi?
Kada prineseš svoju finu ruku mojoj kosi,
Pogled ti postane tužan i dalek.

"Crna kosa," promrmljaš tad, "tako sjajna i meka,
Lepa i glatka kao gavranova krila;
Ne, zlatne lokne nikad joj neće biti ravne."

Zašto svake noći kažeš to isto?
Zamišljeno i mrmljajući.

Reci mi, ta devojka iz tvoje mladosti,
Koju si voleo nekada davno-
Da li je imala plave oči? A kosa, da li joj se sijala zlatnim sjajem?

Da li ti ona dolazi svake noći,
Izranjajući kao duh iz dubina prošlosti?

Eto, pogodila sam! Lako je bilo.
Ne, nisu potrebni izgovori: ovako malo me briga.
I ja sam znala jednog mladića-
Plave oči je imao i tako lepu zlatnu kosu.

Majka

Pobačaj ti nikad neće dati da zaboraviš.
Uvek ćeš se sećati dece koju si imala ali koja se
nikad nisu rodila.
Komada mesa sa malo ili nimalo kose,
pevača i radnika koji nikad
neće udahnuti vazduh.
Njih nikad nećeš zapostavili i tući,
ili ih ućutkivati i potkupljivati slatkišima.
Njima nikad nećeš previjati palčeve koje sisaju
Ili ih umirivati posle ružnih snova.
Njih nikad nećeš napustiti,
niti ih prekorno gledati kada
pojedu slatkiš pre ručka.

Povremeno mi vetar donese
glasove moje davno ubijene dece.
Sećam se, imala sam kontrakcije, a onda je došlo opuštanje,
I osetila sam ih, osetila ih na svojim grudima.

Dušice moje, ako sam zgrešila,
ako sam vas orobila sreće,
i života,
ako sam vam ukrala rođenje i ime,
prve suze i igre,
uspone, padove, brakove, bol i smrt,
verujte da nisam to učinila namerno.

I zašto sad cvilim?
Zašto cvilim i vičem da krivica
nije samo moja-
kad ste vi mrtvi?
Kad niste nikad ni
postojali.
Bojim se da to nije tačno:
kako da kažem, kako se uopšte istina saopštava?
Bili ste rođeni, imali ste tela, umrli ste.
Samo, nikad niste zaplakali niti se nasmejali.

Verujte mi, volela sam vas sve.
Verujte mi, poznavala sam vas, na kratko,
I volela vas, volela vas
Sve.