FILMOVI
GRUPNI PORTRET SA LILI MARLEN
reka se
razliva pod njim
(kao u Sunce)
na obazire se na zvukove
s dalekih obala
to je tek
beli šum
(kao i bela svetlost)
dolazi i odlazi
dok
znoj teče
ono što ga
brine je
oštrica mača
sve tuplja
i rđa
iako niko
ne drži kormilo
put ga nosi
put (do)nosi
glasove
uvijene u loptice krzna
prepoznaje
ih
to su svi
koje je do sada poklao
u svim bojevima pohodima
i zaverama
vratili su
se
ovako repati
da se poklone njemu
njemu
kralju majmuna
("Agire,
gnev božiji")
(u kolo
u kolo) kroz
celofanski raj
nazad
u predgrađa rasapetih
crnih pluća
među
nakote
dvopolaca
ostarele patuljke
kokoši sa dečijim glavama
na dlanovima monaha
u kolo karnevala
raspevanu povorku
bradatih žena
rascepanih usta rana
zdratih krasti
nadušak ispijenog gnoja
krmelja sa očiju slepaca
bala umobolnih
blizanaca spojenih hrskavicom
glasa
pasa i vodiča istog lica
u vatre islednika
lomače usijano gvožđe
na gozbu pravovernih
na vrhu kule
drhti odabrano meso
kralja na povocu
sa neonskim srcem
utisnutim u sisu
u kolo
u krug
radujte se
besprizorni
svagdanje truplo
vaša je stigmata
("Orlando",
nemački)
Svet je veći
od sobe
po kojoj sam puzao
kaže Kasper
Okupljeni građani klimaju s odobravanjem
Dame ispod suncobrana aplaudiraju
Divno je biti civilizovan kao mi
misle
...
Kasper šeta
Umoran je od utisaka
Kuće rastu oko njega
Guše
Suviše svetla
...
Ipak
sve se ne može naučiti
iz knjiga
Postoji mreža prećutanih mimika
klimoglava i rukoljuba
Pretpostavke koje se ne dokazuju
(Ne)vidljive (ne)upućenima
...
Kaspar razgleda dom Božiji
Ne nalazi stanara
On je svuda
kažu
On to ne razume
...
Vučica odgaja svoj porod i belo
dete
Uči ih svemu: da prate tragove žrtve
zavijaju u noćima punog Meseca
njuše ženku
...
Kaspar stoji pred zidom
Unutra zvoni lagani buržoaski
smeh
...
Kaspar zagleda uglove
Svet je veći od moje sobe
u kojoj sedim umazan izmetom
kaže
i manji
("Tajna Kaspara Hauzera")
(prati put)
ljudi fasade drvoredi
izlozi njive psi
reklame grafiti
raskrsnice
deo su plesa
čija koreografija se
može samo nazreti
u tihom cvokotanju zuba
i krckanju istegljenih zglobova
razmazani
pejzaži
pretiču crne reke
magla je meka kapa bezglasja
noćna svetla dube mrak
u levak valera
hladnoća
se diže i spušta
ulazi kroz metalnu ljušturu
liže kosu
puzi u umorne nozdrve
unutra
uvek
u prolazu
i kao što
kiša
klizi niz stakla
pljuvačka miluje grlo
telo urasta u sedište
a vrela kafa
u zagrljaju promrzlih prstiju
pred znojem uštavljenom maskom
lica
na slučajnom parkingu
tek je daleko
podsećanje na
drugačiju tišinu
tek golicanje
mehurova
vazduha
("Alisa
u gradovima")
Koliko dugo
dela očeva i dedova
izazivaju
kokošije slepilo u šumama neona
i rast divljeg mesa pod jezikom?
Da li primeniti kauterizaciju
ili vitalnu ekstirpaciju
ili su to (samo) prazne priče?
A šta je sa
državnim terorom
civilnim pravima & neposlušnošću
(s koje strane cevi se već
gleda)
Nižu se slike:
visoka moda
& otmičari & oteti
& prerano ostarelo drveće
& smog & brza hrana
& skinheadsi prebijaju gastarbeitera
& mrtve vode
Romantični
oreol Davida
bledi pred ćutanjem većine
gologuzi intelektualci ozbiljno diskutuju
o subverziji
dok u strogo kontrolisanom zatvoru
(sa sve video kamerama)
ubijaju Andreasa Baadera
& Veliku sestru Ulrike Meri Meinhof
(Veliki brat našminkan gleda sa TVa
smeška se i bira reči
neki put kaže "grupa"
drugi put "banda")
A lov se
nastavlja:
psi & helikopteri & poternice
& sirene & maske
u napuštenim posteljama otkriveni su
otisci mrtvih na pakovanju kontraceptivnih
pilula
Ubijene
sahranjuju u živoj steni
(da ne zagade groblja)
Međunarodna zavera protiv Slobode
prometa Kapitala i Profita na delu je
kažu
U njenoj pozadini pulsira ikonografija:
jeans & sex & acid & rock'n'roll
& Če & Trocki
& Anarhija
& prava lezbejki & homosa & automatsko
oružje
& Peace whit you Brother Bakunjin
A šine pod
vozom BDR železnica
nagnutim u krivini i
krcatim telima druge klase
cvile poeziju
novog subjektivizma:
"I ponekad"
viče Jörg Fauser
"s Lili Marleen"
("Nemačka
u jesen")
ANDREJU
TARKOVSKOM, UZ DUBOK NAKLON
(jaje
je zatvoreno oko
sanja belu boju)
na
vlažnom malteru slikar crta
svece
drhte oreoli iza rebara skele
kreč se suši u blagosti proletnjoj
potom
u šumi breza
sred paprati i mahovine
nož razbija ljusku
otvara vid
i on gleda
nebom
leti balon
čovek pod njim smeje se
senci svojoj
plaši konje i guske
gleda
putnike nemarnike pod strehom
skrite od kiše i usuda
gologlave
gleda
ratnike kako pale hramove
u vazduhu punom svetla i dima
i molitvi roblja
mrtvi i lude smeju se
freske ćute
(žumance
je oko ikone
drhti kao i progonjeno telo)
gleda
slinu dečaka
umazanog blatom kalupa
bronza curi u glinu
kad razgrnu
toplu prašinu
i podignu zvono nad ravnicu
njegov zvuk je
ropac
pod slomljenim nebesima
(a belance
je suza)
slikar
se prekrsti
i iz torbe
između luka kore hleba kista
vadi novo jajenovu slepost
("Rubljov")
(BELE
VODE)
Voda curka
niz zidove sobe
preko kreča i boje fotografija i ramova
Na podu
je nepokretno bistro ogledalo
pod kojim su
mozaik igračka svećnjak
Zvuk ne
dotiče površinski napon opne
tople pozlate na ikoni
Dalje
u koritu
struja miluje mahovinu
mrsi trave
izrasle iz senki
Tišina puca
žubori ka ulivu
U klepsidru
cedi se
veliki mehur
amniona
("Ogledalo")
(CRNA
VODA)
muk zabrana
divlje trave
zarasle staze i šine
dišu
voda poji korenje liže busenje
gorke bale vuče
u
šupljini hale iznad dina šljake
nestaju ptice
u doljama crne bare
ogledaju zube razbijenih prozora
kaplje sa
kostura tavanice
znoj tišine
iza zida je
bazen slep
patrljci gvožđa čirevi rđe
oko njih mrlje oreola ulja
sluz na
betonu stepeništa
posle su
na redu
kiseline vrelina led teška voda
na kraju
čeka suva i prazna soba
za namernike koji
pročišćeni
nisu zaboravili svoje želje
("Stalker")
jezero
u utrobi zidova
ogledalo jednosmerno
plitko na
dnu rasuti su
komadi kalendara
mulj mleka
razlivena prva slova
pesak zuba
laži reči
bunila
mehur glasa
magla
se diže nad
horizonte slike
meke kapi sata
senke posmatrača
nema
ni talasa
jer
sve vidljivo
pod opnom
očna je voda
njegova
("Nostalgija")
reči su grudve
u metalnoj ljusci
obešenoj iznad kugle
iskrivljenog ogledala
procedura ulaska
propisana je i rutinska
glasovi plazma i tišina
kugla (po)stoji
(ne)zavisna
lica neće da je vide
kriju se u otpacima ugla
ipak
odrazi im dolaze u postelje
neosetljivi na kiseline
nepodnošljivo pomirljivi
(mesa lica i
odra(za)
jedno su)
prepoznavanje
je obred inicijacije
(otvaranje grobova)
neuspešan
zaleđe reči
(iz)raste u oštricu
odseca kaiševa kože
ljušti lobanju
muk znoja
kost drhti
kao pihtija
("Solaris")
kuća gori u
dugom kadru
horizonta
ljudi
stoje
dolaze
odlaze
mile
tuku se
lude u nemosti
spotiču o busene
trave
(glasove je progutala širina)
plamen se
ogleda u licu
mlaka
prska trup skloništa
zatvora
ljudi mašu
rukama u prazno
nabrajaju
i niko ne
vidi
bor
živ
zapaljen
vetar nosi igle
plazme
grane oponašaju svoju
braću
stablo još uvek stoji
nepomično
nemoćno
(da li je
patetično reći
ubijeno
žrtvovano)
("Žrtvovanje")
|
